Prednosti poznavanja više jezika

Višejezičnost donosi i zdravstvene prednosti

Poznato da je da poznavanje više od jednog jezika može doneti razne prednosti. Može vam pomoći pri zapošljavanju, stvoriti nove poslovne mogućnosti, omogućiti da bolje provedete odmor u inostranstvu i slično.

Osim toga deca koja odrastaju u porodicama gde se govore dva različita jezika stiču kulturološke i socijalne prednosti, jedinstven pogled na različite kulture i odmalena neguju afinitet prema jezicima. 

Nedavno su zdravstvena istraživanja potvrdila da višejezičnost takodje donosi i zdravstvene prednosti. Kod osoba koje poznaju dva ili više jezika, simptomi demencije, senilnost, teškoće u razumevanju okoline su povezani sa Alcheimerovom bolešću i mogu se odložiti zahvaljujući procesima u mozgu koji se aktiviraju kad se osobe prebacuju sa jednog jezika na drugi odnosno kada govore više stranih jezika.

Zdravstveni radnici su proučavali oko 700 ljudi i shvatili su da promene u rečima, gramatičkim strukturama i zvukovima kojima se pojedine reči izgovaraju predstavljaju prirodnu vežbu za mozak zahvaljujući kojoj su ljudi otporniji na različite simptome demencije.

Istraživanja pokazuju da višejezičnost možda ima jači uticaj na demenciju nego bilo koji do sada poznati lek.

Zanimljivosti - deca koja sviraju uspešnija su u učenju stranih jezika

Deca koja se bave muzikom uspešnije uče strane jezike!

Viktor Tripunović

Istraživanja su pokazala da deca koja se intenzivno bave muzikom, odnosno uče da sviraju neki instrument pre svoje sedme godine života, kasnije uspešnije uče strane jezike. Razvijaju širi vokabular, imaju bolji smisao i osećaj za gramatiku i stiču veći verbalni IQ. To se odražava i na upotrebu maternjeg jezika i na upotrebu stranih jezika. To ne znači da bi deca morala non-stop da se bave muzikom i sviranjem ako kasnije žele da postanu uspešni govornici stranih jezika. Istraživanja pokazuju da je deci dovoljan svega jedan sat dnevno kako bi mozak u intelektualnom smislu “profitirao” od povoljnog uticaja muzike.

Tako se na primer u Finskoj većina deca od najranijeg doba bavi muzikom i sviranjem nekog instrumenta tako da u toj zemlji prosečna osoba govori tri do pet različitih jezika. Naučnici veruju da su ljudi počeli da sviraju muziku čak trista hiljada godina pre nego što su razvili govor. Evolucijski dokazi potvrdjuju da se govor u stvari razvijao iz muzike, koja je nekad davno bila svojevrstan model komunikacije. To objašnjava zašto gotovo isti delovi ljudskog mozga upravljaju našim govornim i muzičkim aktivnostima, ali i zašto učenje muzike pospešuje učenje stranih jezika. Ako ste odlučili da upišete decu u mladjim godinama u neku od muzičkih škola sigurno nećete pogrešiti. Naučno je dokazano da su učenje muzike i učenje stranih jezika povezani.